Drenjine – lek od davnina

Prema predanju, osim hrasta i tise, treće „magično“ drvo naših predaka bio je dren (Cornus mas). Ukoliko ga nije bilo blizu mesta gde su podizali kuće, obavezno su ga sadili da porodici donese zdravlje i dugovečnost. Žilavo i tvrdo drvo koristili su za pravljenje različitih predmeta i alata, a drenjne, zrele,crvene plodove, presne ili osušene, za ishranu. Drenjne, inače sazrevaju od jula do sredine oktobra što uglavnom zavisi od klime i nadmorske visine.
Obiluju vitaminom C (čak dvostruko više od pomorandže), taninima i pektinom, a sadrže i glioksalnu i organske kiseline, šećer i sluz. Tanini i pektini povoljno deluju na sluzokožu želuca i creva, pa su drenjne odličan lek protiv proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Od plodova ali i od kore drena pripremaju se čajevi i drugi lekoviti preparati za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, hemoroida, dijareje, šećerne bolesti i za zaceljivanje rana.

Osim toga, ruski naučnici su ustanovili da da plodovi imaju antimikrobiološko dejstvo, kao i da se njihovo „meso“ i ulje iz semenki može koristiti za obnavljanje spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Slatko, kompot,džem i sok od zrelih drenjina, lekoviti su gotovo koliko i presni plodovi. Drenjne se svrstavaju i u bezglutensku hranu, a zanimljivo je da se u mediteranskim zemljama nedozreli plodovi konzervišu u slanoj vodi kao masline. U Francuskoj i Italiji dren se gaji na plantažama, a od drenjina se pripremaju vino cenjeno širom sveta, kao i želei i različiti kolači. U planinskim krajevima Srbije i Bosne priprema se i aromatična rakija „drenovača“ prepoznatljiva po bledocrvenoj boji. Širom sveta, osim u Australiji, gaji se pedesetak vrsta drena, a poslednjih godina mogu da se kupe sorte namenjene gajenje na plantažama i baštama. Čak i „divlje“ stablo drena može da se izvadi kao mlada sadnica i da se bez kalemljenja presadi u baštu, ali se savetuje da se uvek uzme više sadnica, s obzirom na to da dren ima „muške“ i „ženske“ cvetove koje uzajamno oprašuju da bi dali plodove.

Subscribe to Blog via Email

Enter your email address to subscribe to this blog and receive notifications of new posts by email.

Mirjana Pavlović

Autor: Mirjana Pavlović

Ime i prezime: Pavlović Mirjana Zanimanje: Diplomirani pravnik Zaposlena u Osnovni sud Novi Sad Pavlović Mirjana je od Avgusta 2012 saradnik i autor na portalu zemlja.rs.

Podeli Post

Ostavi Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>