Savršena gradnja podrazumeva rano planiranje termoizolacionog sklopa
Savremena arhitektura dozvolila je da okruženje uđe u unutrašnjost prostora, tako da je ambijent postao sastavni deo i stil života i rada. Transparentnost nije samo deo vizuelnog ugođaja, već se ogleda i u potrebi da sunčeva svetlost, u najvećoj mogućoj količini bude sastavni deo komfora.
Doprinos ambijentalnih stanja ugođaju u privatnom i poslovnom ambijentu danas je više nego ikada ranije moguć zahvaljući ne samo trendovima u arhitekturi, već i mogućnostima koje pruža savremena tehnologija i sistem građevinarstva. Od temeljnih ploča, preko zidnih i krovnih obloga pa do stolarije, elemenata koji svi zajedno daju vizuelni i prostorni identitet objektu, procesna tehnologija zajedno sa sistemima gradnje nude rešenja koja imaju adekvatan odgovor na zahteve okoline.
Ovde se najpre misli na poštovanje ambijenta, odnosno zahteve za energetskom efikasnošću i racionalnim upravljanjem resursima.
Nužnosti ranog planiranja
Kao što se polako navikavamo na smart uređaje i tehnologije u okruženju, primetno je da se usvaja i jedna vrsta takvog planiranja, naročito kada su u pitanju resursi. Klasična gradnja polako postaje stvar prošlosti budući da se pokazala neefikasnom i neekonomičnom u gotovo svim faktorima i fazama. Gubici toplotne energije u objektima izgrađenim u klasičnom maniru iznose i do 50 % a to je, u današnje vreme, nedopustivi luksuz sa stanovišta ekonomije, i zločin sa stanovišta očuvanja resursa.
Smatra se da je količina energije koja se nepovratno izgubi kroz prozore u klasičnim zgradama jednaka, ili veća od potrošnje u industriji. Procenjeno je i da se preko 70% energije u stambenim zgradama potroši za grejanje!
Smanjenje energetskih gubitaka kroz prozore
Čisto staklo, bez dodataka suplemenata, i dalje je dominantan materijal putem kojeg omogućavamo prirodnu vidljivost unutar prostorije. Na žalost, staklo kao jedini materijal sa prirodnom sposobnošću propustanja svetlosti ima i slabu izolacionu sposobnost.
Podatak da su do početka 80 godina prošlog veka prozori bili isključivo zastakljeni jednom staklenom pločom koja ima koeficijent gubitka toplote (Ug) 5,0W/m2K iz današnjeg gledišta govori o nerazumno visokom rasipanju energije.
Na sreću, dobar deo stambenih i poslovnih objekata, je renoviran, bar po pitanju stolarije sa dvoslojnim prozorima. Ovo je dovelo do snižavanje koeficijenta gubitka toplote koji se kretao do 3,0W/m2K, a njegovo dalje snižavanje doneo je napredak procesne tehnologije presvlačenje stakla tankim nisko-emisionim premazima i flimovima.
Revolucionarno rešenje prethodnog perioda kada su se prozori zastakljivali dvostrukim pločama debljine 4mm, a komora između njih ispunjavana argonom doveo je do sniženje Ug na 1,1W/m2K, što je sada, već skoro pa prevaziđeno upotrebom troslojnih prozora.
Dva nisko emisona stakla u sklopu od tri ploče, sa komorama ispunjenim argonom, kriptonom ili ksenonom doveli su do smanjenja Ug i ispod 0,7W/m2K, čak i do 0,4W/m2K.
Kako i šta planirati zajedno sa idejom o gradnji
Iako na raspolaganju imamo visokokvalitetno izolacijsko staklo to ne znači da smo zadovoljili kriterijume za odgovarajuću termoizolaciju bez da imamo u vidu značaj rama, odnosno okvira. Uz ovakva stakla je poželjno da ram bude od materijala koji ima nisku provodljivost toplote koji omogućava da Ug bude na maksimalnom nivou 0,7-0,8W/m2K. Ovako sklopljene, staklene ploče i okvir, trebalo da imaju zvučnu izolaciju od 46dB.
Materijal za okvire
PVC, aluminijum, ili drvo su izbor koji je dominantan na tržištu, a izbor materijala ne bi trebalo da bude isključivo u službi ličnih afiniteta već rezultat sagledavanja dobrih i loših strana svakog. Aluminijum se rasprostranjen zbog lake proizvodnje, niske cene i male mase, ali nema dobra termoizolatorska svojstva.
Niske toplotne osobine aluminijumskih okvira poboljšavaju se toplotnim mostom, odnosno nemetalnom komponentom između ramova. Drvo i PVC okviri su sličnih strukurnih i toplotnih svojstava, s tim da drvo ima kraći vek trajanja.
Orijentacija kao parametar
Na razmišljanje o postavljanju prozora i vrata i te kako utiče orijentacija, ali i različitost letnjih i zimskih vremenskih prilika. Prozori koji su okrenuti ka jugu, recimo, propustaju najviše svetlosti u prostor, ali i najviše toplote.
Ovo nije loše tokom hladijeg vremenskog perioda, zimi naročito, ako imamo adekvatan troslojni prozor sa kvalitetnim okvirom, ali treba uzeti u obzir da taj isti prozor tokom leta služi i kao provodnik toplote pa prostorija iziskuje i sitem za rashlađivanje.
Ako nije moguće naći kompromis na ovu temu, problem se može rešiti postavljanjem žaluzina, roletni, brisoleja… Transmisioni gubici, odnosno gubici na provetravanju mogu se smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju, ili senzorima otvorenosti prozora.
Savremen način života, tehnologija naročito, probleme smatra izazovima, ali treba imati u vidu da koliko god novi materijali stupaju na scenu, bitnu ulogu u povećanju energetske efikasnosti ima i čovek, kao misaono biće.
U tom smislu, pametno planiranje gradnje dovodi do situacije da se u finalizaciji objekta ne javljaju propusti sa termoizolacijom za koja trebaju dodatna ulaganja: bilo na prepravke, ili kompletne promene stolarije pre isteka roka trajanja.
